Google prevodilac – partner ili konkurent?

Google translate ili google prevodilac je mašinski prevodilac koji automatski prevodi uneti tekst na željeni jezik iz baze od preko 100 jezika. GP ne prevodi direktno, već najčešće prvo prevodi na engleski, a zatim sa engleskog na ciljni jezik. Ovakvo prevođenje se zasniva na metodu statističkog mašinskog prevođenja. GP ima na raspolaganju milione već prevedenih dokumenata, tekstova koje su preveli živi prevodioci, a najčešće su u pitanju transkripti iz Ujedinjenih Nacija i Evropskog parlamenta. GP zatim u tom materijalu otkriva zakonitosti, šeme, pravilnosti, i naravno leksiku, i koristi dobijene podatke u daljem prevođenju zadatih tekstova.

Dakle, GP se u svom radu oslanja na žive prevodioce. Međutim, da li google prevodilac može da zameni živog prevodioca i da li će mu u budućnosti oduzeti posao? Hajde da izvedemo jedan eksperiment.

Dozvolimo google prevodiocu da prevede na engleski naše pitanje:

“Da li google prevodilac može da zameni živog prevodioca i da li će mu u budućnosti oduzeti posao?”

“Can a google translator replace a living translator and will he be taken away in the future?”

A sada ćemo ubaciti ovaj tekst na engleskom u sistem i zatražiti prevod u suprotnom smeru – na srpski. Trebalo bi da dobijemo tekst identičan početnom, zar ne? Ne.

„Може ли гоогле преводитељ замијенити живог преводитеља и да ли ће га одвести у будућност?“

I još jednom:

“Can a google translator replace a live translator and will he take him to the future?”

“Will he take him to the future?” Hoće li ga odvesti u budućnost? Evo dobrog pitanja.

Kao što vidimo, svaki naredni korak u prevođenju donosio je neki novi smisao koji je rezutat činio sve daljim od originala. Da nismo znali tačno šta smo zadali za prevođenje, ne bismo znali ni da je prevod pogrešan. Ako ne znamo ciljni jezik, ne možemo biti sigurni u ispravnost prevoda. Google prevodilac zahteva poznavanje oba jezika, i zadatog i ciljnog, i zahteva uvek aktivnu sumnju u tačnost.

Ukoliko od google prevodioca zahtevamo da nas odmeni i obavi posao umesto nas, bićemo u problemu. Kao što ne možemo od rečnika očekivati da sam odabere između nekoliko ponuđenih značenja i da sam stavi reč u određeni nama potreban oblik, tako ne možemo očekivati ni od GP da razume smisao, nijanse i finese u značenju. On jednostavno ne može da razume. Ukoliko ga, pak, shvatimo kao alat, kao mehničko sredstvo koje nam može ponuditi grubu, neotesanu verziju prevoda, i ukoliko podrazumevamo da će grešaka biti, onda stvari stoje drukčije. Na nama je da procenimo da li je ponuđeno rešenje 20%, 50% ili čak 90% tačno, i da razmislimo da li nam je lakše da krenemo od nule ili da prepravljamo grubu neotesanu verziju. Ukoliko se koristi na pravi način, GP može da ubrza proces prevođenja. Ukoliko mu prepustimo sav posao, ukoliko isključimo sumnju u to da mašinski prevod može parirati ljudskom, rizikujemo gubitak smisla koji želimo da prenesemo.

Jezik je ljudska tvorevina. Da, postoje pravila, šeme, obrasci. Ali postoji i nešto više od toga. Postoji duh jezika, kontekst, postoje izuzeci, sleng, običaji izvan pravila, frazeologizmi, nelogičnosti... Jezik je izraz čoveka i samo ga čovek može do kraja razumeti. On održava ljudsku prirodu i ljudsku misao koja se ne da do kraja ukalupiti. To je ono što ostaje van domašaja google prevodioca i zbog čega se uvek prepozna kada ljudski faktor izostane iz prevođenja.

Google prevodilac koristi prevode živih prevodilaca, programiran je od strane ljudi i dopunjavaju ga i poboljšavaju ljudi. To je potencijalno koristan alat sa vrlo konkretnim ograničenjima i manama, i sa ograničenom primenom. Kao što alat ne može zameniti majstora, tako ni google prevodilac ne može zameniti živog prevodioca i eliminisati potrebu za poznavanjem jezika.

I da se vratimo onom pitanju koje je nametnuo prevod iz eksperimenta – bilo bi preterano tvrditi da će google prevodilac odvesti prevodioca u budućnost, ali sa priličnom sigurnošću možemo reći da ga neće ostaviti u prošlosti.